недеља, 24. септембар 2017.

12. ЈоакимИнтерФест

OKEAN, TEATAR

www.joakimvujic.com

 У Књажевско-српском театру, поводом почетка 12. ЈоакимИнтерФеста, међународног позоришног фестивала, одржана је конференција за медије на којој су говорили директор Театра Милош Крстовић и селектор фестивала Милош Латиновић, књижевник и директор Битеф театра.

"Готово немерљиво пространство океана, садржи лако обележене и јасно уочљиве просторе мора. То је разлог због којег сам, да би обележио селекцију ЈоакимИнтерФеста у Крагујевцу 2017. године, посегао за парафразом наслова романа угледног италијанског књижевника Алесандара Барика, аутора књиге „Океан, море“, која, верујем, јасно дефинише то безмерно океанско пространство културе у којем можете пронаћи своје море уметности. Маре нострум. Наше море театра, које бирамо да би пловили слободно, да би се осећали неспутано, да би веровали у немогуће, попут прекаљених истраживача, упорних трагача и вечних, вештих војника.
Ово је, дакле, наше море. Позориште, театар, казалиште, гледалишће.То је наша утопија у којој нема разлике међу људима, јер невидљива је струја која нас носи и снажан је ветар који нам дува у једра. И то је наш избор без обзира којим средством бирамо да пловимо, да брзо или споро преваљујемо раздаљину од почетка до краја, или од замишљеног и сневаног краја ка неком лепом месту где је све можда почело.
Али, није све у нашем животу, у тетару, идилично, лепо као на мору. Чудно је, кадкад и опасно, као на океану. Боримо се за опстанак и стрепимо за будућност, патимо у анонимности и светлимо скромно, штедљиво. Време у којем живимо је изузетно тешко, и зато не бих могао описати шта је опасније, зборити или ћутати. Шта чинити питамо се?
Верујемо, ипак, у нас, у уметност којом смо затровани.
Сумња и вера. Сигурност и неизвесност. То су теме модерног света. О томе је говорио Сервантес. О томе размишљамо ми. Кад размишљаш, није ти остављено да прећутиш. Говориш, дакле. Пловиш.
Верујући да пловидбом по нашем мору, усмерен звездама, трагам за оним архипелагом вредности чију ће лепоту, сјај, мирисе, заначај препознати сви који знају шта представља, и шта јесте за уметника „Океан, театар“. Пронашао сам га и предлажем га за ову годину у свој пуноћи његове уметничке, позоришне разуђености, коју нераскидиво повезује сила глумачке виртуозност, хистрионске спремност на игру, способност за жртвовање и жеља да се проговори. Глумци живе на архипелагу овогодишњег ЈоакимИнетерФеста, па је предлог да им се прикључимо.
Нека, дакле, то од многобројних, лепих и изазовних, које сам путујући пронашао и видео, буде ових седам острва, седам тема, ових седам прича." - Милош Латиновић, селектор.

Љубитељи позоришне уметности, од 7-15. октобра, биће у прилици да погледају седам представа у такмичарском програму:
7. октобар
Иван Вирипајев ИЛУЗИЈЕ,  режија Татјана Мандић Ригонат, Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ Београд, Србија
8. октобар
Jim Cartwright ДВА, режија Robert Talarczyk, Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска
9. октобар
В. Шекспир SHAKESPEARE, SONNET 66,  режија Кокан Младеновић, Мађарско државно позориште „Чики Гергељ“ Темишвар, Румунија
10. октобар
Владимир Жеребцов ВОЈНИЦИ, режија Александар Сучков, Академски руски драмски театар Јошкар Ола,  Руска федерација
11. октобар
Душан Ковачевић ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ, режија Душан Ковачевић,  Звездара театар Београд, Србија
12. октобар
Марц Ст. Гермаин ПОСЛЕДЊА ФРЕУДОВА СЕАНСА, режија Марко Торјанац,  Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
13. октобар
Ж. Б. П. Молијер ТАРТИФ, режија Венцислав Асенов, Драматично-куклен театар Враца, Бугарска
14. октобар
Представа у част награђених- Питер Квилтер СЛАВНА ФЛОРЕНС, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212.

Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста:
9. октобар, 18.00 Мала сцена
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић
10. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција позоришног специјала часописа за културу и уметност КОД 21 у издању Шабачког позоришта. Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21 Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд.
11. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција књиге Зијаха Соколовића „Глумац је глумац... глумац је глумац... глумац.“.
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн.
12. октобар, 18.00 Мала сцена
Вече у част глумца – Радмила Живковић.
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар.
13. октобар, 18.00 Мала сцена
Јавно читање драмског текста „На трагу“ Николе Милојевића.
Учествују глумци Књажевско-српског театра.

О наградама ће одлучивати стручни жири у саставу: Радмила Живковић, глумица, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибарда, редитељка. Водитељ разговора са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар.

субота, 26. август 2017.

Наш репертоар за септембар 2017.


СЦЕНА ЈОАКИМ ВУЈИЋ
Уторак, 19.09. 20.00 БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Четвртак, 21.09. 20.00 ДО ГОЛЕ КОЖЕ
Субота, 23.09. 20.00 ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ' САД ОД СРЕЋЕ
Уторак, 26.09. 20.00 КИР ЈАЊА
Четвртак, 28. 09. 20.00 ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА
Субота, 30.09. 20.00 ЧЕТИРИ БРАТА - премијера
ТЕАТАР У ГОСТИМА
Понедељак, 11.09. 20.00 ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ' САД ОД СРЕЋЕ - учешће на Фестивалу камерног театра “Ристо Шишков” у Струмици, Македонија
Среда, 13.09. 20.00 ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ' САД ОД СРЕЋЕ - гостовање у Врању, Позориште “Бора Станковић”

Среда, 27.09. 20.00 ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО - гостовање у Београду, Београдско драмско позориште
www.joakimvujic.com Билетарница: од 10–14 и 18–20 часова, тел. 034 33 20 63

четвртак, 06. јул 2017.

НАШ ТЕАТАР

среда, 07. јун 2017.

РЕПЕРТОАР за јун 2017.

ПРЕМИЈЕРА представе ТРЕЗНИЛИШТЕ


У понедељак, 12. јуна у 20.00 часова на Сцени Јуаким Вујић премијерно се изводи представа "Трезнилиште". Комад "Трезнилиште" је рађен по текстовима Николаја Кољаде, режију потписује Стеван Бодрожа, а у представи играју: Жељко Максимовић, Душан Матејић, Ана Тодоровић Диало, Тијана Чуровић, Бојана Зечевић, Михаило Лаптошевић, Ђорђе Марковић, Михаела Стаменковић, Исидора Рајковић, Ђорђе Симић и Милан Зарић.
Представа је копродукција Књажевско-српског театра, УК „Вук“, Народног позоришта из Кикинде и Ужица, Пулс театра из Лазаревца и Центра за културу Обреновац.
Кроз овај пројекат желимо да широј јавности представимо изузетне глумце млађе и средње генерације из различитих позоришта и позоришних средина који стварају у нашим театрима.
Имајући у виду креативне капацитете различитих позоришта у Србији, у намери да повежемо сва ова места, дајући значај ширем контексту позоришног живота у Србији, пројекат се у организационом смислу развио према значајнијим театарским кућама наше земље, спајајући различита позоришна искуства и различите позоришне праксе.

РЕЧ РЕДИТЕЉА
Трезнилиште је место где у Русији полиција одводи пијанце да проведу дан-два док им алкохол не нестане из крви и не буде безбедно да их се пусти кући. Видео сам неколико фотографија снимљених у овој "институцији". Верујем да нема страшнијег начина за буђење из било какве опијености од постепеног долажења себи у једном таквом простору. У њему се одиграва прелазак из ескапизма порока у бруталност истине о пропалом животу, то је место где нико не може да оствари, по мишљену разних лекара душе, основну дужност сваког човека - да воли и прихвата себе. Ликови три Кољадине драме које су преплетене у овој адаптацији не воле себе и трагају за срећом на погрешним местима. Они су обитаваоци магле, становници царства заблуда и самозаваравања, њихов скривени психолошки код је аутодеструкција. Ипак, чак и у њиховим грешкама и посртајима присутна је чежња за љубављу и лепотом и највећи трагизам ових људи, који је Кољада тако болно и маестрално описао, лежи управо у томе што се нису сасвим одрекли стремљења ка срећи, што и даље покушавају да је досегну, у исто време свесни колико су горко далеко од ње. Та разапетост чини Кољадине ликове својеврсним мартирима савременог доба, и њихови психолошки склопови и њихове друштвене позиције држе их заточене у клопци беде и сивила, а њихове душе, оно што је у овим људима ванвременско и несазнатљиво, као уосталом и у свима нама, обећава им неке друге светове, неки светлији живот на духовној равни за коју они слуте да постоји и понекад осећају њен зов, али немају оруђе, ни психолошко ни спиритуално, да до ње дођу. Ипак, сагоревајући на унутрашњој ломачи сопственог безнађа,  њихова бића испуштају "крике" који се  повезују у чудесне "хармоније" неких од најбоље написаних дијалога (и монолога) у савременој светској књижевности. Светос и лепоту ружних, злих и посрнулих покушавали смо из Кољадиних текстова да пренесемо на сцену.
Стеван Бодрожа

www.joakimvujic.com

МИРКО БАБИЋ, то сам ја


четвртак, 25. мај 2017.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР -- РЕНАТИ УЛМАНСКИ УРУЧЕНА СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ


Рената Улмански
Синоћ је на сцени Јоаким Вујић Књажевско-српског театра директор овог позоришта Милош Крстовић уручио Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋовогодишњој добитници, нашој прослављеној глумици Ренати Улмански. Крстовић је подсетио да се од 1985. године, када је ово признање установљено, до данас Статуета ЈОАКИМ ВУЈИЋ додељује најеминентнијим српским глумцима, писцима, редитељима, сценографима и композиторима за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Жири за доделу Статуете ЈОАКИМ ВУЈИЋ у саставу: мр Војо Лучић, председник жирија, позоришни критичар Жељко Јовановић, драматург Марија Солдатовић и глумци Ивана Недељковић и Чедомир Штајн у јануару 2017.године једногласно је донео одлуку којом се Статуета додељује познатој српској глумици Ренати Улмански.
Жири у образложењу ове одлуке је наводи: Рената Улмански је омиљена глумица свих генерација са вишедеценијском успешном каријером филмске, телевизијске и позоришне глумице. Позоришне сцене на којима је играла оплеменила је својом уметничком јединственошћу бојећи драмске ликове особеним шармом и топлином. Својим дугогодишњим посвећеним глумачким ангажманом и постигнутим уметничким резултатима Рената је дала изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Добитница Статуете ЈОАКИМ ВУЈИЋ, Рената Улмански примајући ово велико признање рекла је да је на почетку своје глумачке каријере у Атељеу 212 играла у представи Театар Јоаким Вујић, као и у више телевизијских филмова који су снимани по Вујићевим текстовима. Након више од два века на сцени најстаријег позоришта у Србији чуле су се Вујићеве речи о значају позоришта које је изговорила Рената Улмански, нагласивши да се њима и данас шаље иста “молба, захтев, опомена”.
У препуној сали крагујевачког позоришта изговорила је песму Исидоре Секулић Молитва пред топчидерском црквом , што је крагујевачка публика поздравила громогласним аплаузом.
Након уручења овог, за позоришни живот Србије, значајног признања, а у част лауреаткиње изведена је представа Врапчић по тексту Наташе Илић, у режији Милоша Јагодића.

www.joakimvujic.com